Pojavio se niotkud, zaras'o, smrdljiv i pijan.

Sa pobedonosnim zvukom suskanja vrednog papira.

"Znas li sta je ovo?"

Mahanje glavom levo desno znacilo je da pojma nemam sta je to.

"Imas 24h da napustis mesto boravka, nemas prava da poneses sa sobom nista sem licnih stvari, par krpica i kozmetike. Mozes i neku uspomenu, ajd' da ne sitnicarimo. Niko ne sme da zna gde ides, niti sta nosis sa sobom. Nikom ne smes da olaksas dusu. Moraces da nosis otpust na brani svo vreme dok ti ja ne kazem "voljno!". Kapiras? I dalje ces glumiti srecnu gastarbajterku negde daleko u krsevima nedodjije. Jos uvek nije vreme da kazes ono sto imas. Kapis, mala?"

Itekako sam kapirala....

Ali niko oko mene nije.....

Svi su se uvukli u svoju puzevu kucicu, Nadam se da im je guza poslednja usla.

Lisica.

Prepredeno stvorenje, maznim repom brise sva svoja sranja.

Zene lisice su uvek na dve stolice guzom,

najmanje.

ZAvidim im na umecu lukave animalne diplomatije,

licna korist,

above all.

Ko mi kriv.

Ja mogu samo da zavijam.

I ujedam.

 Svako je imao kosmar kada podvesno zna da je sve to samo san, i sa uzasom pokusava da se probudi iz istog, ali neki djavo ne da, pa ne da.

Ne spavam puno, ne treba mi. Potrebno mi je malo zdravog sna i opet celodnevni the kid moze da krene. Onda se dozivljeno tih dana poigra iza scene sa glavnim akterom....

Kao da je neko pustio akcioni triler na fast foward, odigrava se dogadjaj na malom polju pored reke, ja sam ugrozena vrsta... Nema prijatelja, nema dragih krvnih vezanika, nema prijatnog lica u toj gomili. Gubim usput vazne stvari iz torbe, gledam mrgodno lice koje uzima sve to lagodno, kao da je dobio na lutriji... Vristim na njega, ali glasa nema. Sterilna, ali mracna soba oko mene, lekar sav u crnom naginje se nada mnom i lize mi vrat....ono sto mi je najmrskije... Skupljam delice odumrle snage i sa gadjenjem odgurujem demonski lik...

Budim se. Cuka lupa nekontrolisano brzo, dah izvlacim iz petnih zila i ustajem. Drhtim, ali prelazim u realnost, sunjam se do frizidera i spasonosnog hladnog soka. Uhhhhh.....oteze se uzdah olaksanja, ali ne mogu da izbrisem tog poslednjeg glumca iz moje licne nocne parade frikova. Deluje tako poznato. Ustvari, svi iz sna deluju poznato. Zato se i nisam uspanicila i presla reku. Ostala na solid ground....

To je bio samo san.

Dan koji je usledio prevagnuo je u vidu pobednika mracnjastva i ljudske samozivosti. Svi su delovali tako poznato. 

E sad bih volela da se probudim.

Neko je odozgo fino uredio da covek pomisli da slucajnosti postoje.

Jucerasnji datum podsetio je na dogadjaj od pre par godina i knjigu dobijenu na poklon. Od drage osobe koja je tim papirnim cinom promenila moj svet.

Slucajno.

Slucajno ili ne, nemam zemlju, njivu, bastu, zidove, krovove, prozore, ni  jednog metra svog.

A opet ceo svet je moj.

Onda je ta ista knjiga, ne mojom voljom, promenila vlasnika. Pozajmljena na citanje otputovala je na drugi kraj Balkana.

Slucajno.

Slucajno ili ne, patim za tim parcetom nekadasnjeg drveta.

Zbog posvete, uvek originalne.

Zbog darodavca.

Svako ima svoj cup na kraju duge.

Uglavnom pretezak za prenos u real life.

Od siline zelje da se poseduje.

 Ispratilo me sunce i toplota, ususkala obala ukrocenim talasima. Veliki espreso sa penom u obliku srca i frend konobar koji me pomera zajedno sa stolicom. "Ides kuci? Blago tebi. Ja ostajem da se patim sa retkim gostima."

Cudan neki obicaj pakovanja tek nekih petnaestak minuta pred polazak.

"Da navucem nesto toplije?" Gleda me moja Mikana da li sam skrenula s uma. 

"Dobro, dobro...ponecu imrdzensi dzemper."

Ostar vazduh sece dah na prvoj pauzi. Na drugoj sam ostala insajd. Poluprazan bus i plejlista smuvana bez inspiracije. Nikako da se namestim. Dzaba dva sedista.

Krljust se tesko ljusti.

Urasla je duboko.

U meni praznina slavi i pije u svoje ime.

Sebicno i surovo.

Nije svesna sopstvenog roka trajanja i zato pijanci ko da joj je poslednje.

Baksis daje i ne pita za ceh.

Napokon sam skontala, ja sam duboko zaljubljena. Toliko da fizicko razdvajanje izaziva i fizicku bol. Da, svaki put kada mi ocinji vid gubi dragi lik pred sobom, na lakat krivini ka Cetinju, mene nesto presece. Onako, odistinski, preko rebara, dijafragme do levog bubrega.

Dok uzivam u kasljucanju auspuha, zadihanog i zajapurenog od uspona, gledam ga kako postaje sve manji. Igram se trazeci pogledom ulice, zute zgrade i zeleni krov, nije laka igra kada je igras u pokretu.

Konstatujem opet da izgleda kao gomila lego kocki skupljenih dlanovima uz obalu. Nehajno...

I volim ga.

Bas takvog, legokockastog.

I kako da pobedi Hempsir Budvu?

Nikako.

Ma igraj iz jedan u jedan.

Hempsir tek treba da me muva.

 Volim palanacke sredine, bas volim. Svako se svakom javlja kad turisti skinu prvi sloj odbrambene bronCane koze. Ostane nas taman za ispod palme.

I volim sto uvek imaju dovoljno materijala da pricaju o meni. Ma obozavam. Divim im se do imbecilnosti. Cuveno taxi udruzenje koje, inace, kada pusti u rad sva vozila napravi saobracajni kolaps u Budvi, sa svim vozacima djuture, pije kafu u mom lokalu. Ne dao mi Bog da krenem peske kroz grad, trube u znak pozdrava. Ni Berlinska filharmonija sa sve Scorpionsima ne zvuci mocnije.

Here I am, rock u like a hurricane!

Ne znam da li da napomenem, voznje su gratis, hvala, hvala, hvala.

Sutra me ocekuje selidba. Tu sam vec maher, pakujem se kao pred cunami. U prvi iznajmljeni stan kad stigla u ovaj vashar. Sve se vrti u krug.

I sve mi je jasno, ali sta radi moj blog na turskom sajtu, e to nemam pojma. Ne bih se zacudila da pisu scenario za neki novi dzajant serijal tipa Strelka i njene sestre, ili Strelka se kambeknula agejn. Mozda posedujem neki deo peska i mora oko Antalije samo jos uvek nisam obavestena o tome? Sve je mogOoce.

 http://www.ibhenkgitar.com/topik/arrow3+the+heat+was+on/

Da nagadjamo.

 Ljudi svasta kradu. Nesigurni muskarci znaju da cape i broj mobilnog. Taj capnuti br slucajno je moj. Baja prebacivao neke pesme, pa eto prilike i za maznjavanje, ha... Isti je, slucajno, handsome man od nekih stodevedesettri cm. Krece prepiska...

"Mazn'o sam ti broj."

Pauza.

"Alo! Tebi pricam!"

Aha...to moj telefon vajbrira.

Joj...Sladzo, trazi te neki answer...

Onda se ja pravim, nesto pametna, umem da pisem, jel'te itd. Neki hormon, uglavnom, pici kao po pisti, osecaj fe-no-me-na-lan, inspiracija nailazi sa svih strana, trudimo se oboje da se predstavimo u najboljem svetlu, eto, spremamo predsednicku kampanju pa se kotira svako slovo i znakovi interpunkcije, o dramaticnom desetominutnom razmaku izmedju poruka da i ne pricam...Oh, gotovo, over, over! Stani, tajgeru, vazduh da udahnem!

Ali...

Fck Velicanstvo Ali mora da se pojavi u svakom segmentu zivota, klepne Hepo kockicu po glavi i pokvari sweet illusion.

Pade covek na prvoj borbenoj pismenoj liniji. Ako nesto ne volim i ako mi deluje odbojno, to je samohvalisanje. Kilometarska poruka sa sadrzajem kojeg se ni Kazanova ne bi postideo....

Back off.

"Dozvoli mi da ti dokazem!"

Back, bre, off!

"Mogu da ti dokazem!"

Jock!

Dolazi i dalje u lokal, pruza ruku sa dozom zazora i postovanja i ne pise vise. 

Cesto pozelim da nemam taj look harizmaticne i jake zene.

Da umesto poruke u kojoj me stavlja na peto mitsko mesto, da licim na princezu Xenu, citaj, "bijem sve oko sebe" look, posalje poruku da ce jebati kevu svima koji me i popreko pogledaju.

I da je baba imala ipsilon hromozom bila bi deda.